NEŠTO JE TRULO U DRŽAVI SRBIJI

Pogledaj i moj dom andjele!

       Sećate li se kakvo su mišljenje starije generacije imale o Danskoj? Stalno su spominjali neki trulež i smrad, ali je sama priča o bolesnoj Danskoj delovala neutemeljeno, pogotovo ako se uzme u obzir uređenost danskog društva i države. Tada je i Socijalistička Jugoslavija u kojoj smo mi živeli pružala utisak organizovanosti u svakom smislu i obećavala razvoj i napredak pojedinca i društva, doduše sa «minimalnim» ugrožavanjem ljudskih prava i sloboda! Čini se da je u tom prošlom vremenu pojedinac mogao da prepozna razliku između dobrog i lošeg, pod budnim okom režima koji je pretio surovim kaznama za neposlušne. Ali ta vremena su davno za nama... Prošle su i mučne devedeste kada je svako ko je osetio vlast, moć i bogatstvo slobodno gazio svoj moral i izvitoperio sopstveni pogled na svet radi ispunjavanja ciljeva koji se kose sa univerzalno prihvaćenim ljudskim vrednostima (istinom, poštenjem, pravdom, humanošću) to i učinio.

Promene 5. oktobra obeležile su novu nadu gradjanskog društva u Srbiji! Beše to predstava kojom su obični ljudi bili uvereni da će moći da izađu iz svog mikrosveta u kojem su čuvali čovečnost neukaljanu nastranostima balkanskog šovinizma, organizovanog kriminala i korupcije. Državni i društveni interesi konačno behu stavljeni na prave osnove, a uz pomoć prijatelja iz međunarodne zajednice obećana je i pomoć u izgradnji novog, pravičnijeg i pravednijeg sistema koji će poštovati individuu i omogućiti joj da se ostvari u demokratskom srpskom društvu jednakih šansi!

Ali, opet avaj... U narednih deset godina teme kao što su Evropska Unija, Kosovo, Hag, van i unutar politička stranačka previranja, ozbiljni problemi sa organizovanim kriminalom i visokom i pre svega teškom korupcijom, ugušile su rad srpskih državnih institucija i obesmislile princip vladavine naroda! Sada se obični pojedinac ne nada više ničemu! Apatičan je i spreman da odbaci demokratiju kao što je prethodno uradio sa socijalističkim samoupravljanjem... Reče mi pre neki dan jedan od njih: «Ma sjašite vi već jednom s tom demokratijom», verovatno ni ne znajući šta je značenje te reči! On tu poganu i prljavu reč poistovećuje sa vladajućom strankom, pa je zato doživljava kao psovku, sinonim za državnu nebrugu, ma za najgoru uvredu njegove nemaštine i besciljnosti! No, dragi čitaoci, nemojte da zaboravite da predsednik Boris Tadić i njegova stranka ne predstavljaju smisao pojma demokratija! Oni čine samo jedan njen deo. Vladavinu naroda sprovodimo mi; mi kao pojedinci, mi kao grupa, kao politička snaga koja je svesna da građani ove zemlje moraju da odlučuju o sopstvenoj budućnosti na osnovu principa pravne države, države blagostanja koja brine o poštovanju prava građana, a delegira ravnomerne i pravedne dužnosti svakoj individui i poštuje odgovornost i poziva pojedince na nju.

 Ovo nije hvalospev jednom državnom i društvenom uređenju! Cilj je da od ovog trenutka, pa na dalje, entuzijam podignemo na viši nivo, probudimo svoje ukućane, porodicu, prijatelje, kolega, ma i neznance na ulici i objasnimo da su promene za koje smo se borili devedesetih još uvek dostižne i neophodne! Da li i dalje želimo da se pravedno organizujemo, rasturimo kriminal, oteramo korupcionaše i rešimo unutar državne i međunarodne probleme? Razuman glas naroda je potreban, glas stotine hiljada onih koji su spremni da isprave političke krivine srpskih vlastodržaca i racionalno sednu i kroz dijalog izrode program nacionalnog i političkog pomirenja i plan celokupnog razvoja srpskog društva za narednih deset, ako ne i dvadeset godina.

Želim da kažem da je nešto trulo u državi Srbiji, jer to predstavlja stvarnost već duže vreme! Čisto sumnjam da dublje od ovoga možemo da potonemo! Krajnji je tretnutak da odgovornost preuzmete na sebe, obodrite svoj duh i hrabro izustite: «Dosta više»! Sada stvarno želimo samo bolji i perspektivniji život! Eh,  i nas će andjeo jednom pogledati... Ko ne zna kako to da nam pruži neka se skloni i svoje lične materijalne interese neka nosi dalje od ove napaćene Srbije!

DEMOKRATSKA SRBIJA: LEČIMO LI KOMPLEKS GUBITNIKA?

Vikni Nole! Mi biramo šampione!

Novak Đoković podiže pehar pobednika Vimbldona

I eto! Minula nedelja bila je trenutak uspeha jednog od nas, „običnog“, mladog čoveka koji je ponikao u okruženju u kojem svi mi životarimo. Delovalo je tako jednostavno, graciozno i po najviše lepo! Vrhunac sportskog dostignuća, njegovo ime ispred svih solidnih, dobrih i veličanstvenih – jedan je Novak Đoković! Postao je simbol trijumfa rada, istrajnosti i lične požrtvovanosti na putu ispunjavanja sopstvenog cilja kroz samokontrolu i kritičnost prema sebi! Istrajao je Nole, prevazišao nedostatke koje je prepoznao, napravio odlučujuće korake kako bi sebe unapredio i zaslužno seo na tron „belog“ sporta. Sada nema boljeg od njega, ni spremnijeg fizički ili psihički, a boga mi ni preciznijeg na terenu. Nadal, Federer, Marej sigurno začuđeno posmatraju ovogodišnju tenisku sezonu i posle velike prašine nastale na teniskim terenima Vimbldona analiziraju srpskog „supermena“ koji ih je isprašio gde god je stigao i mogao.

Pehar je Đoković podigao visoko, za ravnih 110 godina njegove tradicije, ispunivši i poslednji dečački san, osvetlavši obraz svih građana Srbije koji su ljubitelji sporta, a čini se i šire od toga. Posle prelepog dočeka ispred Narodne Skupštine u Beogradu, 100.000 ljudi koji su se sjatili da dočekaju šampiona i mnoštva njih uz tv ekrane, ostao je osećaj ponosa i dike, što je zbog uspeha jednog Srbina cela nacija konačno podigla glavu!

Dugo je o nama vlada zao glas! Obeleženi smo, žigosani zbog dela i reči na koje mi kao obični i civilizovani ljudi nismo mogli da utičemo. Ćutali smo u mraku dok su ispredali bajke o „divljacima“ s Balkana. Nedoživljavam sebe, ljude u mom okruženju, stotine hiljada koje su pratile Noletove uspehe i dočekivali ga verno kao rođenog, kao gubitnike. Nažalost, pogrešni lideri, još pogrešnije ideje i medijske mašinerije učinile su nas da se često tako osetimo! Beše i neka, Čelsi, zaboravih kako se preziva – no, ona je toliko daleka i nebita, ali je dokaz naših frustracija po ovom pitanju. 

Slavlje u Srbiji posle trijumfa Đokovića

Jasno je kao dan! Srbija obožava pobednike, junake koji ličnom snagom, energijom i zalaganjem pokazuju ono najbolje što osoba može da pruži. Đokovićeva „kvaka“ je ta, što on trijumfe u svojoj profesiji postiže javno pred objektivima i kamerama. Zato je on primer, a svakodnevni junaci učitelji, lekari, ekonomisti, zidari, trgovci, policajci... su ti koji su slični njemu, željni afirmacije, uspeha i privrženi svom zanimanju, koja su svaka na svoj način korisna za njihov život i napredak, ali pre svega razvoj svih nas i društva u celini. Kada shvatimo, da možemo svi da budemo pobednici, ako se „reketa“ uhvatimo mladih ruku, serviramo sve jače i preciznije, reterniramo dublje i ubojitije i pogađamo vinere nalik Noletu, tada ćemo ostvariti prvi preduslov da izgradimo sebe i sopstveno okruženje u pobedičkom dekoru!

Puno je onih koji žele u ovom trenutku da se ogrebu za malo Noletove slave, ali ono što me najviše ljuti je što to u poslednje vreme najviše rade političari. Nema šta, njima je očigledno korisno da se sjate uz već legendarnog sportistu i možda uštinu koji poen kod Đokovićevih obožavalaca. Ipak, nema ničeg ružnijeg, od politike koja se meša u sport. To je formula koja vodi njegovoj propasti. Finalni skor: gejm, set i izgubljen meč profesionalnog sporta. Priznajem da mi je prijala Noletova reakcija na konstataciju novinara da je predsednik Srbije rekao da bi mu momentalno prepustio pravo da vodi državu. Svetski teniski broj jedan se samo spontano nasmejao znajući da je za njega najbolje da se drži onoga što najbolje radi. I ta reakcija nije začuđujuća, zato što je tokom svoje karijere prepoznavao idealne puteve ličnog razvoja i napretka.

Poruka je jasna, političari dalje od Đokovića! Vi pronađite vaš idealan put za izvlačenje ove zemlje i njenih građana iz bede i nemaštine, a jedino što vam je dozvoljeno je da iskoristite Novakov model – mukotrpna istrajnost u ispunjavanju pametno smišljenih planova. Tada ćete pokupiti prave plodove svog rada, pa i možda uspeti da okupite 100.000 ljudi ispred Skupštine. Do tada, vi, politički lideri, i mi, obični građani Srbije, treba puno da radimo kako bi smo konačno postali pobednici, a ne samo oni koji se kite tuđim perjem! Zato, hvala Nole na primeru, obećavam u ime demokratske Srbije da će i obični građani da trijumfuju, ali ovog puta u tvoje ime!

Demokratska Srbija:Pismo Borisu Tadicu! Promene odmah!!!

HITNO! Potreba za demokratizacijom srpskog društva!!!

PROMENE ODMAH!!!

Čini se da smo došli do onog trenutka u sadašnjem razvoju društvene i s tim u vezi državne svesti, u kojem sam kao individua, kao jedan običan pojedinac u sedam miliona ljudi velikom, nasukanom brodu zvanom Srbija, rešio da ličnim nastojanjem pomognem evolutivnom razvoju i napretku srpskog društva.
Uvereni sam demokrata, ne po usmerenju na bilo koju od stranaka srpskog političkog spektra s tim predznakom, nego kao kvalitativni pojam ličnog, psihološkog, ali i sociološkog opštenja. Osnovna ideja kojom sam se vodio u trenutku započinjanja ovog bloga je da pokažem da se i ličnim primerom zasnovanim na univerzalnim ljudskim vrednostima može utcati na javno mnjenje, društvene grupe i pojedince. Uspostavljanje pozitivnog skupa društvenih vrednosti predstavlja veliki izazov za naše društvo s obzirom na blisku ratnu prošlost, finansijsku nesamostalnost, nezaposlenost i ultimativno siromaštvvo. Ipak, verujem da povećavanjem novčanog ulaganja države u obrazovanje, svakako sistemski organizovanog, sa dugoročnim planovima i ciljevima, i kulturu predstavljaju metod kojim bi se uticalo na socijalno vaspitanje pojedinaca, koji su prepušteni u ovom trenutku sami sebi.
Ne želim ni da ovaj blog nazvan „Demokratska Srbija: Davljenik i slamka spasa“ predstavlja mesto u kojem ćemo da se prepustimo fantaziji i dobroj narodno poznatoj „kuknjavi“ i demagogiji. Kao pisac ovih redova svestan sam da država ne može da funkcioniše bez jake ekonomije,! Ako ekonomija nije jaka, sigurno ni sredstava za uspostavljanje društveno odgovornog obrazovanja i kulture neće da bude dovoljno. Verujem da treba da utičemo kao nosioci državne vlasti, kao građani Srbije, na nametanje vlastima pravične preraspodele srpskog bruto dohotka i na taj način posvetimo obrazovanju i kulturi finansijski deo kolača koji će da nam omogući razvoj. Očigledno je da je to u ovom trenutku jedina opcija koja zaustavlja oscilaciju društvenih, već skoro nepostojećih, vrednosti.
Poznato vam je da živimo u državi u kojoj se sve vrti oko novca. Rekli bi ste kao i svugde! Naravno, bili bi ste potpuno u pravu, jer je reč o tipičnom kapitalizmu kao preovlađujućem svetskom ekonomskom sistemu! No, ako gledamo u tuđe dvorište moramo da budemo dosledni i da kažemo da razvijena društva i pojedinci u njima imaju dobro razrađen mehanizam nazvan univerzalne društvene vrednosti. Moja želja, kao i većine sugrađana, pored kvalitetnog obrazovanja, razvoja opšte kulture i u Srbiji neizbežnog obezbeđivanja finansijske samostalnosti, je da se okrenemo sebi i upitamo šta možemo da promenimo u našim životima kako bi pokrenuli turbine napretka. Jer promene sistema polaze od svakog pojedinca! Ako već nismo zadovoljni političkim odnosima i izbornom ponudom (prim. Kažu: „Čoveče šta će mi izbori? Za koga da glasaaaam?“), moramo da nastojimo da izrodimo nove snage koje će biti sposobne da iznesu svu težinu puta ka uređenoj demokratskoj, pravnoj državi Srbiji, zemlji u kojoj se poštuju ljudska prava i slobode svakog građanina. Promeni sebe, da bi mogao da promeniš svoje okruženje! Dosta je bilo kukanja, konstruktivno i radno da prilazimo problemima, da prigrlimo odbačene vrednosti i preispitamo nagomilane predrasude.
Takođe, ne bih želeo da se ovaj blog niti ovaj uvod pretvori u manifest neke nove političke ideje! Zadovoljan bih bio kada bi uticao na promenu apatične svesti srpskog pojedinca i davanje snage da zajedno sa ljudima istih univerzalnih društvenih vrednosti promeni Srbiju na bolje! Stvorimo novi savez za promene!