Žrtvama slava, nama sram!

Komemorativni skup žrtvama u Kontrastu na Trgu slobode

Srbija je u stalnom zakašnjenju. Postaje već prosto neverovatno kako, zbog sopstvene neodgovornosti, ispaštamo ulazeći iz tragedije u tragediju. Čini mi se da je čitavo društvo nesposobno da prepozna opasnost i da se prema problemu postavi planski. Dok tako tavorimo u mraku misleći da neće nas baš zlo da pogodi, iz prikrajka, moglo bi se reći s leđa, redovno nam se prikrade nesreća! Tada refleksno razmišljamo šta smo mogli da učinimo kako bi izbegli žrtve, bivamo jedni pametniji od drugih, ali i obećavamo da se nešto slično više nikada neće dogoditi! U čitavom procesu zaboravljamo da smo o svemu tome morali mnogo više pažnje da posvetimo pre događaja, da ga predvidimo i rešimo po sistemu – “bolje sprečiti nego lečiti”!

Ništa gore ne postoji nego gubici mladih života! Požar u popularnom novosadskom klubu „Kontrast“ je definitivno kap koja mora da prelije čašu. Životi šestoro dvadesetogošnjaka ugasili su se u trenutku – u jednoj sekundi, kao prethodno u „Laundžu“. Njihova velika životna perspektiva pretvorena je u očaj porodica i nevericu u sistem koji je dozvolio da se novorenoviran lokal zbog neispravnih instalacija pretvori u buktinju. Novi Sad je opet obavijen crnim velom, a velika većina mladih koji su barem jednom posetili ovu vatrenu grobnicu su pogođeni događajem, pitajući se da li se to moglo i njima dogoditi.

Odgovornima da se sudi! Nego, na robiju da se ide. Lična potreba za lakim kešom kosi se s bezbednosnim standardima, a upravo fušeraj u renoviranju se plaća visokom životnom cenom. Ne sumnjivo je da su zakupci nadrljali u ovakvoj postavci stvari. 

Vatrogasne jedinice u Kontrastu posle požara

Prvenstveno sam ljut na državu, koja je kao na početku teksta, reagovala sa zakašnjenjem. Vanredne inspekcije kafića i klubova tek kada nam se ovo dogodilo predstavlja izrugljivanje ljudske inteliencije! Pa ta inspekcija treba da postupa po pravilno preciziranim aktima kojima su detaljno uređena pitanja bezbednosti, da preglede obavlja redovno i rigorozno. Oni koji nisu u skladu s propisanim merama, država treba momentalno da zatvori!

Ipak zakoni postoje, a čuli smo da posebnosti nisu predvidjene podzakonskim propisima. Deluje mi kao novo opravdanje, a onaj ko je to izrekao u vestima B92 nije ni svestan da kao službenik državne uprave vređa žrtve i osetljiva osećanja njihvoih porodica.

I tako sve ofrlje! Strategija ne postoji niti je sistem ustrojen! I to ne samo u ovom slučaju, nego i u svim drugim pojedinostima društvenog života u Srbiji. Kad prestanemo da gledamo samo sopstveni interes i probudi nam se savest, verovatno ćemo više brinuti za društveno blagostanje. Tek tada ćemo da budemo sistematični i taktičniji, a i stalno „srpsko“ kašnjenje će da izostane.

Siguran sam da poginule u Kontrastu nikad neću da zaboravim, ali kakvo je stanje u Srbiji, svi će se, osim porodica i prijatelja poginulih, okrenuti svoj svakodnevici bez izvučenih pouka!

Zato, slava žrtvama, nama većni sram!

Snežno nevreme sramota za nespremne

Objasniše nam pre neki dan NASA-ini naučnici da nas je okovala prava ruska zima. Čitajući njihove komentare o nezapamćenoj zimi u Srbiji, zapitao sam se da li su nam trebali američki naučnici i pre dolaska hladnog talasa krajem januara. Nakon dugih novogodišnjih i božićnih praznika, neverovatno toplog vremena i poslovično uspavanih zimskih službi, zahvatilo nas je nevreme koje je veliki broj stanovnika naše države dovelo na ivicu preživljavanja.

Uvodjenje vanredne situacije, dirigovana upozorenja na medijima nacionalne frekvencije o lošoj energetskoj situaciji i spašavanja starih i unesrećenih usledili su kao reakcija na očigledne probleme na terenu.

              Pitanje o kojem bi trebali da razmislimo je: Da li su državni organi mogli da predvide dolazak snežnog i hladnog talasa u Srbiju? Mišljenja sam da su nemarno postupili prema upozorenjima Meterološkog zavoda Srbije koji je već sredinom januara obavestio javnost „šta nam predstoji“! Nafta, novac, hrana, mehanizacija i ogrev su trebali da budu dopremljeni pre nepogode, a medijska mašinerija stavljena u pokret kako bi građani Srbije bili pravovremeno upozoreni. Tako bi se direktno smanjio broj ljudskih žrtava, a opštinama koje su zavejane duže od mesec dana omogućilo da se efektnije bore sa snegom od početka nevremena.

I na kraju „ko se boji zime još“? Naše vlasti i krizni štabovi se sigurno nisu „na vreme“ uplašili! Zato moraju da ponesu breme odgovornosti, a ne da posvećuju sopstvene reči statistici i žaljenjima za nastradalima.

Ako nas još udare i poplave? Kažu da smo sigurni?! Možda bi trebali opet da aktiviramo NASA-u, pa da nam kažu šta da radimo.