Sud da kazni odgovorne!

Radoslav Sretenović predsednik Državne revizorske institucije

Pretpostavljam da se svako od nas u nekom trenutku osetio sputanim od strane ogromne birokratije i zakona koji nam u Srbiji dosta detaljno reguliše sve aspekte društvene aktivnosti. Zapitajte se samo koliko puta ste morali da poštujete propisanu društvenu formulu – počev od prijavljivanja deteta matičaru, primanja u predškolsku ustanovu, prijave na biro rada, sticanja prava na zdravstvenu zaštitu . Da ne govorim o radnim obavezama koje vam je poslodavac predvideo, koje ne ispunjene, nose sankcije i vašu ličnu odgovornost za svaki propust, makar i najsitniji!

Često se zapitamo, u neobaveznom razgovoru s nama bližnjima, zašto naša država slabo i sporo funkcioniše? Najčešći odgovor je da upravo osobe kojima je poveren položaj u državnoj upravi ne obavljaju predviđeni posao na adekvatan način, neretko mimoilazeći zakonske, ali i racionalne, puteve realizacije, ne bi li ispunili lični interes. A taj interes je obično materijalni. Čast izuzecima! (Generalizacija se u ovom slučaju suprotno logici pokazala ispravnom.)

Državna revizorska institucija podnela je nadležnim sudovima još 124 prijave zbog kršenja zakona, na osnovu revizija izveštaja za 2010. Od toga je 101 prijava za pokretanje prekršajnih postupaka, a 23 za privredni prestup, objavljeno je na interenet strani DRI. DRI je te prijave podneo 10. i 13. februara zbog kršenja zakona protiv odgovornih u ministarstvima, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Fondu za razvoj, ali se u objavljenom saopštenju ipak ne navode imena odgovornih protiv kojih su te prijave podnete.

Zakon je stvoren da bi ga svi poštovali, da bi svi imali jednaka prava, obaveze i odgovornosti! Državna funkcija ne može biti razlog za izvrtanje propisa koji oni sami “na neki način” donose. Možda bi bilo korisno, ako se već ne objavljuju imena prijavljenih zbog stigmatizacije od strane javnosti, da im se po eventualno utvrđenoj odgovornosti ne dozvoli da u budućnosti obavljaju državne funkcije.

Dakle, prekršioce kazniti, kako bi sistem postao pravedan i za nas obične smrtnike.

Demokratska Srbija: Borba s kriminalom

Demokratska Srbija: Borba s kriminalom

Zaboravite Bin Ladena, treba nam Eliot Nes!

Aktuelna vest trenutka u kojem živimo vrti se već nedelju i nešto dana oko američke likvidacije jednog od najtraženijih svetskih terororsta i predvodnika Al Kaide Osame Bin Ladena. Kao i svugde u svetu, ta informacija zauzela je noseće mesto u prilozima televizijskih i radijskih vesti, ali i naslovne strane vodećih domaćih dnevnika i nedeljnika. Smrt lidera organizacije, koja je prigrila metode izazivanja masovnog straha putem ubistava i uništavanja imovine velikog obima radi ostvarivanja političkih ciljeva, omogućila je „slobodnom“ svetu da odahne i jednoglasno poruči da je osvanuo novi period bezbednosti i prosperiteta bez svakodnevnih pretnji. Ipak, već narednog dana usledile su opomene i novo opsadno stanje kojima očigledno i duh Bin Ladena nastavlja da teroriše Sjedinjene Države i stari kontintent.

Potonje informacije o zatiranju njegovog groba, neobjavljivanju fotografija ubijenog teroriste i video snimci kojim pokušava da se razbije fama o mističnom i neuhvatljivom ratniku, spavaču u pećini čiji borci na pokret prsta jure u samoubilačke akcije, samo su doprinele daljnjoj konfuziji i mnogobrojnosti izjava analitičara, bezbednjaka i političara koji svako na svoj način pokušavaju da objasne novonastalu situaciju. Pritom, vidljivo je da svaki od njih dobija samo jedan mali deo medijskog prostora koji ne bi (verovatno) dobio da nije Osame, pa s tim u vezi ne bi ni stekao kratkotrajnu mogućnost za ličnu promociju. Čini se da će Amerikanci i njihovi saveznici u Bušovom „ratu protiv terorizma“ morati da ulože ozbiljniji napor ne bi li obuzdali novonastalu Bin Laden brendomaniju.

Već sam spomenuo da je i Srbiju zapljusnuo slični talas, ali sasvim racionalno zaključujemo da, kao što i većinu svetskih dešavanja pratimo sa margine, ni ovaj ne prolazi ništa drugačije. S obzirom, da smo mali i neinteresanti „anti-imperijalističkim“ i islamsko-fundamentalističkim terorističkim organizacijama, građani demokratske Srbije se osećaju sigurno i iz svoje sobe mogu da likuju nad pokojnim Osamom, ali poneki ne ostaju dužni ni voljenom Obami.

Pitanje je da li terorizam predstavlja ozbiljnu pretnju po Srbiju? U svakom slučaju, nikad na odmet nije bila dodatna opreznost, rekli bi stručnjaci i upoznati sa ovim teškim oblikom kriminala. Nažalost, u našoj zemlji koja je bezbedna jer ne predstavlja svetski, pa ni regionalni centar moći ili političkog interesa, kao i nebrojeno puta do sada, senzacionalne svetske vesti iz domena borbe protiv međunarodnog terorizma koriste se kao prilika da se domaći problemi uguraju dublje pod tepih, na mračno mesto – gde je vidik mali, a zaboravljanje momentalno.

Eliot Nes - super policajac

Zapitam se, takođe, da li „u nas“ ne postoje druge boljke pored organizovanog kriminala i ozbiljnih krivičnih dela protiv privrede? Naime, sredstva javnog informisanja nas kvalitetno politički indoktriniraju kada se trebaju prikupiti laki izborni poeni na akcijama protiv Šarićevih pulena, drumskih, stečajnih, indeks, beli mantil i ko zna još kakvih mafija, firmama koje su proneverile državne subvencije ili zarađivale na privatizaciji (pitam se samo koliko njih su samo pravosnažno osuđeni). Naravno, u celu papazjaniju ponekad se ubaci i izveštaj o šokantnom ubistvu, čini se kao začin na sve prethodno.

I tako dolazimo do suštine! Zaboravljamo da večina ljudi nikad tokom života ne učini ili nema nikakav kontakt sa licima koja čine krivična dela. Međutim, s poražavajućim siromaštvom, ozbiljnim društvenim problemima i individualnom, psihološkom nestabilnošću izazvanom depresijom, preteranim konzumiranjem alkohola i opojnih droga povećava se broj ljudi koji pribegavaju nezakonitim krivičnim radnjama ili su njima direktno ugroženi. S toga, ulaganje u preventivu krivične aktivnosti kroz hitno osnaživanje društvenih vrednosti, povećanje životnog standarda, posvećivanja pažnje obrazovanju, kulturi i promociji zdravog načina života, mora da bude prioritet demokratske Srbije.

Onaj ko se izjasni da sistematsko rešavanje problematike u ovoj oblasti nije usmereno samo na obezbeđivanje još jednog funkcionerskog mandata mazanjem očiju javnosti velikim organizovanim grupama i aferama, nego i u pružanja zaštite ljudima koji su (npr.) opljačkani do vrednosti od 500 Eura (jer policija ne želi ni da pokrene istragu) trebalo bi da bude naš Eliot Nes! Jer takav „srpski super-policajac“ bi znao da treba da zaštiti i građane, a ne samo državu i interese političara i bogataša. Jasno je kao suza, takvog za sada nema! A, da li je na vidiku?

Demokratska Srbija:Pismo Borisu Tadicu! Promene odmah!!!

HITNO! Potreba za demokratizacijom srpskog društva!!!

PROMENE ODMAH!!!

Čini se da smo došli do onog trenutka u sadašnjem razvoju društvene i s tim u vezi državne svesti, u kojem sam kao individua, kao jedan običan pojedinac u sedam miliona ljudi velikom, nasukanom brodu zvanom Srbija, rešio da ličnim nastojanjem pomognem evolutivnom razvoju i napretku srpskog društva.
Uvereni sam demokrata, ne po usmerenju na bilo koju od stranaka srpskog političkog spektra s tim predznakom, nego kao kvalitativni pojam ličnog, psihološkog, ali i sociološkog opštenja. Osnovna ideja kojom sam se vodio u trenutku započinjanja ovog bloga je da pokažem da se i ličnim primerom zasnovanim na univerzalnim ljudskim vrednostima može utcati na javno mnjenje, društvene grupe i pojedince. Uspostavljanje pozitivnog skupa društvenih vrednosti predstavlja veliki izazov za naše društvo s obzirom na blisku ratnu prošlost, finansijsku nesamostalnost, nezaposlenost i ultimativno siromaštvvo. Ipak, verujem da povećavanjem novčanog ulaganja države u obrazovanje, svakako sistemski organizovanog, sa dugoročnim planovima i ciljevima, i kulturu predstavljaju metod kojim bi se uticalo na socijalno vaspitanje pojedinaca, koji su prepušteni u ovom trenutku sami sebi.
Ne želim ni da ovaj blog nazvan „Demokratska Srbija: Davljenik i slamka spasa“ predstavlja mesto u kojem ćemo da se prepustimo fantaziji i dobroj narodno poznatoj „kuknjavi“ i demagogiji. Kao pisac ovih redova svestan sam da država ne može da funkcioniše bez jake ekonomije,! Ako ekonomija nije jaka, sigurno ni sredstava za uspostavljanje društveno odgovornog obrazovanja i kulture neće da bude dovoljno. Verujem da treba da utičemo kao nosioci državne vlasti, kao građani Srbije, na nametanje vlastima pravične preraspodele srpskog bruto dohotka i na taj način posvetimo obrazovanju i kulturi finansijski deo kolača koji će da nam omogući razvoj. Očigledno je da je to u ovom trenutku jedina opcija koja zaustavlja oscilaciju društvenih, već skoro nepostojećih, vrednosti.
Poznato vam je da živimo u državi u kojoj se sve vrti oko novca. Rekli bi ste kao i svugde! Naravno, bili bi ste potpuno u pravu, jer je reč o tipičnom kapitalizmu kao preovlađujućem svetskom ekonomskom sistemu! No, ako gledamo u tuđe dvorište moramo da budemo dosledni i da kažemo da razvijena društva i pojedinci u njima imaju dobro razrađen mehanizam nazvan univerzalne društvene vrednosti. Moja želja, kao i većine sugrađana, pored kvalitetnog obrazovanja, razvoja opšte kulture i u Srbiji neizbežnog obezbeđivanja finansijske samostalnosti, je da se okrenemo sebi i upitamo šta možemo da promenimo u našim životima kako bi pokrenuli turbine napretka. Jer promene sistema polaze od svakog pojedinca! Ako već nismo zadovoljni političkim odnosima i izbornom ponudom (prim. Kažu: „Čoveče šta će mi izbori? Za koga da glasaaaam?“), moramo da nastojimo da izrodimo nove snage koje će biti sposobne da iznesu svu težinu puta ka uređenoj demokratskoj, pravnoj državi Srbiji, zemlji u kojoj se poštuju ljudska prava i slobode svakog građanina. Promeni sebe, da bi mogao da promeniš svoje okruženje! Dosta je bilo kukanja, konstruktivno i radno da prilazimo problemima, da prigrlimo odbačene vrednosti i preispitamo nagomilane predrasude.
Takođe, ne bih želeo da se ovaj blog niti ovaj uvod pretvori u manifest neke nove političke ideje! Zadovoljan bih bio kada bi uticao na promenu apatične svesti srpskog pojedinca i davanje snage da zajedno sa ljudima istih univerzalnih društvenih vrednosti promeni Srbiju na bolje! Stvorimo novi savez za promene!