Pogledaj i moj dom andjele!
Sećate li se kakvo su mišljenje starije generacije imale o Danskoj? Stalno su spominjali neki trulež i smrad, ali je sama priča o bolesnoj Danskoj delovala neutemeljeno, pogotovo ako se uzme u obzir uređenost danskog društva i države. Tada je i Socijalistička Jugoslavija u kojoj smo mi živeli pružala utisak organizovanosti u svakom smislu i obećavala razvoj i napredak pojedinca i društva, doduše sa «minimalnim» ugrožavanjem ljudskih prava i sloboda! Čini se da je u tom prošlom vremenu pojedinac mogao da prepozna razliku između dobrog i lošeg, pod budnim okom režima koji je pretio surovim kaznama za neposlušne. Ali ta vremena su davno za nama... Prošle su i mučne devedeste kada je svako ko je osetio vlast, moć i bogatstvo slobodno gazio svoj moral i izvitoperio sopstveni pogled na svet radi ispunjavanja ciljeva koji se kose sa univerzalno prihvaćenim ljudskim vrednostima (istinom, poštenjem, pravdom, humanošću) to i učinio.Promene 5. oktobra obeležile su novu nadu gradjanskog društva u Srbiji! Beše to predstava kojom su obični ljudi bili uvereni da će moći da izađu iz svog mikrosveta u kojem su čuvali čovečnost neukaljanu nastranostima balkanskog šovinizma, organizovanog kriminala i korupcije. Državni i društveni interesi konačno behu stavljeni na prave osnove, a uz pomoć prijatelja iz međunarodne zajednice obećana je i pomoć u izgradnji novog, pravičnijeg i pravednijeg sistema koji će poštovati individuu i omogućiti joj da se ostvari u demokratskom srpskom društvu jednakih šansi!
Ali, opet avaj... U narednih deset godina teme kao što su Evropska Unija, Kosovo, Hag, van i unutar politička stranačka previranja, ozbiljni problemi sa organizovanim kriminalom i visokom i pre svega teškom korupcijom, ugušile su rad srpskih državnih institucija i obesmislile princip vladavine naroda! Sada se obični pojedinac ne nada više ničemu! Apatičan je i spreman da odbaci demokratiju kao što je prethodno uradio sa socijalističkim samoupravljanjem... Reče mi pre neki dan jedan od njih: «Ma sjašite vi već jednom s tom demokratijom», verovatno ni ne znajući šta je značenje te reči! On tu poganu i prljavu reč poistovećuje sa vladajućom strankom, pa je zato doživljava kao psovku, sinonim za državnu nebrugu, ma za najgoru uvredu njegove nemaštine i besciljnosti! No, dragi čitaoci, nemojte da zaboravite da predsednik Boris Tadić i njegova stranka ne predstavljaju smisao pojma demokratija! Oni čine samo jedan njen deo. Vladavinu naroda sprovodimo mi; mi kao pojedinci, mi kao grupa, kao politička snaga koja je svesna da građani ove zemlje moraju da odlučuju o sopstvenoj budućnosti na osnovu principa pravne države, države blagostanja koja brine o poštovanju prava građana, a delegira ravnomerne i pravedne dužnosti svakoj individui i poštuje odgovornost i poziva pojedince na nju.
Ovo nije hvalospev jednom državnom i društvenom uređenju! Cilj je da od ovog trenutka, pa na dalje, entuzijam podignemo na viši nivo, probudimo svoje ukućane, porodicu, prijatelje, kolega, ma i neznance na ulici i objasnimo da su promene za koje smo se borili devedesetih još uvek dostižne i neophodne! Da li i dalje želimo da se pravedno organizujemo, rasturimo kriminal, oteramo korupcionaše i rešimo unutar državne i međunarodne probleme? Razuman glas naroda je potreban, glas stotine hiljada onih koji su spremni da isprave političke krivine srpskih vlastodržaca i racionalno sednu i kroz dijalog izrode program nacionalnog i političkog pomirenja i plan celokupnog razvoja srpskog društva za narednih deset, ako ne i dvadeset godina.
Želim da kažem da je nešto trulo u državi Srbiji, jer to predstavlja stvarnost već duže vreme! Čisto sumnjam da dublje od ovoga možemo da potonemo! Krajnji je tretnutak da odgovornost preuzmete na sebe, obodrite svoj duh i hrabro izustite: «Dosta više»! Sada stvarno želimo samo bolji i perspektivniji život! Eh, i nas će andjeo jednom pogledati... Ko ne zna kako to da nam pruži neka se skloni i svoje lične materijalne interese neka nosi dalje od ove napaćene Srbije!
