KOSOVO – ENCIKLOPEDIJA PRAZNIH STRANA

            Laž u mraku, za bezbolnu stvarnost



Administrativni prelaz Jarinje zapaljen Molotovljevim koktelima



Oh bože, kako je obimna ta knjiga! Delo neprestano pisano, strana za stranom, na stotine istih, hiljade! I dalje se piše... Autora milion, svih spremnih da donesu mali, ali u njihovim očima ogromni doprinos epohalnom i grandioznom završetku – pobedničkom finalu! Vekovna težnja za malom teritorijom, ali važnom, stecištem istorijskog, kulturnog i duhovnog nasleđa nacije, ne deluje kao da je napisana do kraja. Kosovo je, opet, tema broj jedan srpskog društva, kao skoro svakog dana prethodnih šest vekova. Nastavimo li ovako, „sveta zemlja“ srpska će još toliko da nam kola o glavi, kao enigma na koju nemamo rešenje. A zašto? Iznova i iznova stvaraoci naše realnosti, vrsni pisci – političari, svi od reda kao pravi umetnici ili salto mortale artisti na cirkuskom trapezu, utrkuju se svojim „kvalitetima“ da upravo jedan od njih stavi poslednje slovo, ma poslednju tačku na beskrajnu temu i sebe proglasi srpskim spasiocem!

Beše to na Kosovu ravnu! Okupi Car Lazar sve srpske junake, sve redom velikaše, jake i to tada razjedinjene. Branile su se srspke zemlje te 1389. godine na Kosovu polju od naleta sile pred kojom je strepela čitava hrišćanska Evropa. Jedni uz druge odlučni da ne ustuknu i da ne izdaju! Ali avaj... Srpstvo pade u vazale i posle manje od sto godina izgubi samostalnost! Glavni akter istorijskog događaja i našeg nacionalnog epa, kao i svim našim vrsnim artistima posle njega pade glava kao simbol promašenih politika i ideologija nemogućih očekivanja prema našoj južnoj pokrajini! O prihvatanju odgovornosti za promašaje i pokušaje iznošenja zajedničkih stavova o budućnosti ne želim da pišem! Obe stvari u našoj domovini predstavljaju puku fantaziju!

Gorilo je Jarinje, administrativan prelaz između Srbije i Kosova, balvani su bačeni na puteve i formirane blokade, Kforovci i specijalne policije i dalje vršljaju teritorijom koju su velike sile otpisale od Srbije! Neće stranci, zapadni velikaši nikad pogaziti svoju reč, iako im se ikada učini da su je pogrešnom dali. Koliko se god Tadićevi izaslanici Stefanović i Bogdanović borili da događaji ne izmaknu kontroli, da se stanje vrati u prethodno, da se ispravni razgovori o životu Srba na Kosovu nastave, čini se da je priča još davnih dana napisana. Ostaje samo nada da će Stefanović izvući vruće krompire iz vatre i radi nesrećnog Srblja na Kosovu razgovarati dalje s Prištinom o najvažnijim pitanjima njihovog opstanka na ognjištima!



Srbi su zbog nasilja blokirali sever Kosova



Svakako kosovska „knjiga“ dostupna je svima, pa i zapadnjacima, Evropljanima i Amerikancima, da je pišu i smisleno privedu kraju! Srbiju i Srbe staviti pred svršen čin, već viđeno dugi niz godina – to je u ovom slučaju njihova deviza, njihova završna reč! No, znamo da mira tu nikad neće biti, dok ne dođe do međunacionalnog pomirenja između Srba i Albanaca, ostvari se suživot i svako od njih i nas krene da gleda svoja posla i prestane da barata istorijom i kvazi-politikom! A čije će Kosovo biti? E mislim da to ni Svevišnji ne zna! Nadam se samo da će pripadati ljudima koji ne posežu za nasiljem i žive u potpunom miru i blagostanju ma koje nacije da su!

Apsurdna poslednja Skupština i Deklaracija o Kosovu oličeni su u nemoći! I poslednjem laiku je bilo jasno da njih 250 poslanika plus Vlada plus predsednik Tadić ne mogu ništa da učine da stanje preokrenu na vodenicu Srbije! Reklo bi se da ih je bilo tužno i gledati i slušati, jer velike i često „prazne“ reči, mnoštvo njih bez ikakvog smisla, predstavljaju obično oštrenje zuba bez ugriza! Verujem da je bolje i da su ćutali, jer Andrić napisa „da je u ćutanju sigurnost“, a ja dodajem i spas, jer su ovako potrošili mnoštvo glasova koji nikad neće ući ni u pogovor kosovske istorijske čitanke, jer su bezvredni i bačeni u prazno! Moćna zapadna civilizacija, koje smo i mi nadam se deo, odbacila je u našem slučaju dijalog i stala u zaštitu nasilja samo zarad ispunjavanja datog obećanja nezavisnosti kosovskim Albancima! Nama tako ostaje da stojimo u mračnom ćošku i da, dok tapkamo u mraku, stvaramo novo delo „Kosovo – enciklopedija praznih strana“, oduzetog pera, s potrebom da po inerciji sklapamo nestvarne konstrukcije kojima ćemo o neizvesnoj i tužnoj sadašnjosti lagati sami sebe, ali lepo i što bezbolnije...