Generacija za generacijom izgubljenih
 |
| Mnogi misle da Srbija ne pruža dovoljno mladoj populaciji |
Lekar je ušao u hiruršku salu! Kao i svaki put do sada, obavestio je sestru da mu prosledi skalpel kako bi napravio prvi rez na već anestezijom omamljenom pacijentu. Krenuo je vešte ruke da proseca maligno, zaraženo tkivo, dok su mu sa čela kapljale reke znoja. Svi u sali primetili su da se glavni lekar muči i da je pitanje u ovom slučaju da li će znanje i umeće vrsnog strčnjaka biti dovoljni da spasu nesrećnog pacijenta u komi. Tada kada je tenzija bila na vrhuncu, šef operacionog tima tužno saopštio je da uprkos velikom naporu ovom bolesniku nema spasa i tiho je nastavio: „ Samo ga zatvorite, mislim da mu je svaki organ oboleo! Pitanje je dana kada će da napusti ovaj svet!“
Ova priča podseti me na zemlju u kojoj živimo! Tužno, ali istinito, Srbija sve više predstavlja oličenje tog nesrećnika bez svesti kojem zbog teške bolesti svih organa prognoziraju još samo nekoliko dana života. Taman posla da sam zlokobni prognozer ili prorok, ali mišljenja sam da ako se pod hitno ne afirmišu prave društvene vrednosti i sprovedu delotvorne aktivnosti u cilju masovnog prihvatanja istih, ovakav sklop odnosa države, društva i individue pašće kao kula od karata. A tada, umesto smrti koja sledi našem bolesniku s početka priče, nastaće anarhija i bezvlašće – proizvodi nedostatka pravilne državne i društvene politike u svim sferama života (ekonomija i privreda, bezbednost i očuvanje teritorijalnog suvereniteta, evropske integracije, pravosuđe i borba protiv korupcije, omladina i sport, porodica... itd.)
Očigledno da je kućni prozor s kog pisac ovih redova gleda vrlo velik i s dobrim vidikom, jer je pre tri-četiri meseca prisustvovao neverovatnom događaju. Podmladak (s namerom neimenovane) jake stranke u Srbiji učestvovao je u organizaciji prelepe akcije sadnje mladih sadnica raznoraznih vrsta drveća. Za svaku pohvalu! Reklo bi se da nam je omladina izuzetno ekološki svesna i spremna da očuva zelenu ravnotežu životne sredine. Ipak, medijska predstava u kojoj mladi funkcioneri, a pritom neki od njih i republički poslanici tobože prčkaju oko sadnica s lopatama, fotografišu i daju izjave okupljenim novinarima, dok radnici „Zelenila“ pre nego što se upale kamere i objektivi i posle njihovog gašenja obavljaju čitav mukotrpan posao, oslikava stvarnost u kojoj živimo! Sve za marketing, jako malo ili nikako za rad, jer brz i lagodan život zahtevaju takvo bahato ophođenje prema moralnosti!
Poenta prethodne priče je pokazivanje apsurda zalaganja države za rešavanje problematike s kojom se suočava srpska omladina! Konačno u nekoj sferi je i donešena nacionalna strategija, nedavno i Zakon o mladima, no ceo posao deluje kao promašena tema! U vicu bi nastavnica Perici rekla: „Sedi jedan!“, jer onaj koji nema odgovor na postavljeno pitanje ili na njega odgovara pogrešno glatko fasuje slabu ocenu! Dobro je osvrtanje na omladinsku nezaposlenost, na razne projekte koje će država da finansira, za talente i još mnogo drugih rešenja, ali zaboravljanje principa i postulata po kojima će se kreirati život mladih predstavlja suštinu ovog promašenog plana! Zakoni i strategije bez načela nikad neće imati pravu snagu, jer se bez uspostavljanja pravog sistema vrednosti nijedna od stavki neće da bude pravilno realizovana! Po bogu, ako sami „mladi“ koji su se obreli u vlasti ponašaju nemoralno, pitam se koliko obični i zapostavljeni momci i devojke posrću bez pomoći i angažmana države! Odgovor je jasan – tumaraju dan za danom, pokušavaju da pronađu svoj put sami, ne zanima ih ni zakoni, ni strategije, jer i sami shvataju da ih oni nikad neće obuhvatiti. Sitni projektići i stipendijce će pomoći ponekoj individui i otvoriti joj vidik, dok mene lično brine šta će biti sa ostalima.
Gospodo tvorci Zakona o mladim i Nacionalne strategije, ne znam s kojim ste predstavnicima mladih sarađivali u izradi ovih akata, ali čini mi se da je reč o upravo istim omladinsskim likovima koji su mi se u skupim kolima vrzmali oko prozora sa sve udarničkim lopatama! Da ste pitali običnog mladog pojedinca ili njegovog roditelja bilo bi vam rečeno da nezadovoljstvo odnosom države potiče iz skandaloznog obrazovnog sistema, nedostatka finansijskih sredstava, neperspektivnosti u zapošljavanju i nemogućnosti začinjanja porodice! Da ne pričam o alkoholizmu i narkomaniji i ostalim proizvoda zaboravljanja mladih (homofobija, rasizam, šovinizam, huliganizam, bavljenje kriminalom).
Ako se vratimo na početak priče i setimo našeg bolesnika i ne krenemo da ga lečimo sistemski s planovima za ozdravljenje svake oblasti (organa) priča o prethodnim izgubljenim generacijama ponavljaće se iznova i iznova, dok će srpsko društvo da tone sve niže i niže! Zato, zahtevam globalnu strategiju za srpsko društvo, a ne parcijalne male strategijce i pritom loše urađene!
Нема коментара:
Постави коментар