Žrtvama slava, nama sram!

Komemorativni skup žrtvama u Kontrastu na Trgu slobode

Srbija je u stalnom zakašnjenju. Postaje već prosto neverovatno kako, zbog sopstvene neodgovornosti, ispaštamo ulazeći iz tragedije u tragediju. Čini mi se da je čitavo društvo nesposobno da prepozna opasnost i da se prema problemu postavi planski. Dok tako tavorimo u mraku misleći da neće nas baš zlo da pogodi, iz prikrajka, moglo bi se reći s leđa, redovno nam se prikrade nesreća! Tada refleksno razmišljamo šta smo mogli da učinimo kako bi izbegli žrtve, bivamo jedni pametniji od drugih, ali i obećavamo da se nešto slično više nikada neće dogoditi! U čitavom procesu zaboravljamo da smo o svemu tome morali mnogo više pažnje da posvetimo pre događaja, da ga predvidimo i rešimo po sistemu – “bolje sprečiti nego lečiti”!

Ništa gore ne postoji nego gubici mladih života! Požar u popularnom novosadskom klubu „Kontrast“ je definitivno kap koja mora da prelije čašu. Životi šestoro dvadesetogošnjaka ugasili su se u trenutku – u jednoj sekundi, kao prethodno u „Laundžu“. Njihova velika životna perspektiva pretvorena je u očaj porodica i nevericu u sistem koji je dozvolio da se novorenoviran lokal zbog neispravnih instalacija pretvori u buktinju. Novi Sad je opet obavijen crnim velom, a velika većina mladih koji su barem jednom posetili ovu vatrenu grobnicu su pogođeni događajem, pitajući se da li se to moglo i njima dogoditi.

Odgovornima da se sudi! Nego, na robiju da se ide. Lična potreba za lakim kešom kosi se s bezbednosnim standardima, a upravo fušeraj u renoviranju se plaća visokom životnom cenom. Ne sumnjivo je da su zakupci nadrljali u ovakvoj postavci stvari. 

Vatrogasne jedinice u Kontrastu posle požara

Prvenstveno sam ljut na državu, koja je kao na početku teksta, reagovala sa zakašnjenjem. Vanredne inspekcije kafića i klubova tek kada nam se ovo dogodilo predstavlja izrugljivanje ljudske inteliencije! Pa ta inspekcija treba da postupa po pravilno preciziranim aktima kojima su detaljno uređena pitanja bezbednosti, da preglede obavlja redovno i rigorozno. Oni koji nisu u skladu s propisanim merama, država treba momentalno da zatvori!

Ipak zakoni postoje, a čuli smo da posebnosti nisu predvidjene podzakonskim propisima. Deluje mi kao novo opravdanje, a onaj ko je to izrekao u vestima B92 nije ni svestan da kao službenik državne uprave vređa žrtve i osetljiva osećanja njihvoih porodica.

I tako sve ofrlje! Strategija ne postoji niti je sistem ustrojen! I to ne samo u ovom slučaju, nego i u svim drugim pojedinostima društvenog života u Srbiji. Kad prestanemo da gledamo samo sopstveni interes i probudi nam se savest, verovatno ćemo više brinuti za društveno blagostanje. Tek tada ćemo da budemo sistematični i taktičniji, a i stalno „srpsko“ kašnjenje će da izostane.

Siguran sam da poginule u Kontrastu nikad neću da zaboravim, ali kakvo je stanje u Srbiji, svi će se, osim porodica i prijatelja poginulih, okrenuti svoj svakodnevici bez izvučenih pouka!

Zato, slava žrtvama, nama većni sram!

Demokratska Srbija: Neka igre počnu!

 

     Predsednik Tadić danas je konačno raspisao dugo očekivane izbore. Trka koju su neki počeli pre godinu dana zvanično počinje danas, a kulminiraće glasanjem za poslanike na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Deveti put od ponovnog uspostavljanja višestranačja Srbija izlazi na izbore, pitam se samo da li će nam oni doneti isti cirkus kao i svi prethodni?
     Ono što je primetno, već na početku, je da nijedna politička opcija nije u poslednjih godinu dana dala kvalitetan program koji bi zaslužio glas na izborima. Zaključili smo već davno da su se naše političke elite, okupljene oko šačice lidera, u stvari nomadske grupe koje se sele od oaze do oaze političkog rejtinga. No, potpuno sam uveren da nijedna politička stranka u Srbiji nema u vidu boljitak države Srbije i njenih gradjana kao primarni državni interes. Političkoj kasti naše države prva „rupa na svirali“ uvek je bio lični materijalno-finansijski napredak, sve ostalo je sporedno.
     Ne nasedajte na jeftine trikove i obećanja, kritički se osvrćite na predstojeći veliki broj demagoških izjava i pre svega dobro razmislite. Onaj ko predloži razvojnu strategiju, predstavi adekvatne metode kojima će doseći postavljene strateške ciljeve, a još uvek ima imalo kredibiliteta, neka zasluži vašu pažnju i podršku.
     Moj glas dobija onaj koji me ubedi da će se tehnologija i proizvodnja vratiti u Srbiju, a adekvatan deo priliva iz budžeta biti odvojen za obrazovanje i kulturu. Država kojoj nr uspeva da se izdržava jednaka je radno sposobnoj individui koja je lenja, pa s tim u vezi, i nesposobna da obezbedi sopstvenu egzistenciju. Ako zaboravimo kako gradimo (nepostojeće) društvene vrednosti, obesmišljeni ćemo stići do desetih izbora. Zadatak za sve nas je da podignemo lestvicu ovog puta na zahtevniji nivo i vidimo da li je iko sposoban da opravda poverenje puno puta prevarenog srpskog stanovništva.