Žrtvama slava, nama sram!

Komemorativni skup žrtvama u Kontrastu na Trgu slobode

Srbija je u stalnom zakašnjenju. Postaje već prosto neverovatno kako, zbog sopstvene neodgovornosti, ispaštamo ulazeći iz tragedije u tragediju. Čini mi se da je čitavo društvo nesposobno da prepozna opasnost i da se prema problemu postavi planski. Dok tako tavorimo u mraku misleći da neće nas baš zlo da pogodi, iz prikrajka, moglo bi se reći s leđa, redovno nam se prikrade nesreća! Tada refleksno razmišljamo šta smo mogli da učinimo kako bi izbegli žrtve, bivamo jedni pametniji od drugih, ali i obećavamo da se nešto slično više nikada neće dogoditi! U čitavom procesu zaboravljamo da smo o svemu tome morali mnogo više pažnje da posvetimo pre događaja, da ga predvidimo i rešimo po sistemu – “bolje sprečiti nego lečiti”!

Ništa gore ne postoji nego gubici mladih života! Požar u popularnom novosadskom klubu „Kontrast“ je definitivno kap koja mora da prelije čašu. Životi šestoro dvadesetogošnjaka ugasili su se u trenutku – u jednoj sekundi, kao prethodno u „Laundžu“. Njihova velika životna perspektiva pretvorena je u očaj porodica i nevericu u sistem koji je dozvolio da se novorenoviran lokal zbog neispravnih instalacija pretvori u buktinju. Novi Sad je opet obavijen crnim velom, a velika većina mladih koji su barem jednom posetili ovu vatrenu grobnicu su pogođeni događajem, pitajući se da li se to moglo i njima dogoditi.

Odgovornima da se sudi! Nego, na robiju da se ide. Lična potreba za lakim kešom kosi se s bezbednosnim standardima, a upravo fušeraj u renoviranju se plaća visokom životnom cenom. Ne sumnjivo je da su zakupci nadrljali u ovakvoj postavci stvari. 

Vatrogasne jedinice u Kontrastu posle požara

Prvenstveno sam ljut na državu, koja je kao na početku teksta, reagovala sa zakašnjenjem. Vanredne inspekcije kafića i klubova tek kada nam se ovo dogodilo predstavlja izrugljivanje ljudske inteliencije! Pa ta inspekcija treba da postupa po pravilno preciziranim aktima kojima su detaljno uređena pitanja bezbednosti, da preglede obavlja redovno i rigorozno. Oni koji nisu u skladu s propisanim merama, država treba momentalno da zatvori!

Ipak zakoni postoje, a čuli smo da posebnosti nisu predvidjene podzakonskim propisima. Deluje mi kao novo opravdanje, a onaj ko je to izrekao u vestima B92 nije ni svestan da kao službenik državne uprave vređa žrtve i osetljiva osećanja njihvoih porodica.

I tako sve ofrlje! Strategija ne postoji niti je sistem ustrojen! I to ne samo u ovom slučaju, nego i u svim drugim pojedinostima društvenog života u Srbiji. Kad prestanemo da gledamo samo sopstveni interes i probudi nam se savest, verovatno ćemo više brinuti za društveno blagostanje. Tek tada ćemo da budemo sistematični i taktičniji, a i stalno „srpsko“ kašnjenje će da izostane.

Siguran sam da poginule u Kontrastu nikad neću da zaboravim, ali kakvo je stanje u Srbiji, svi će se, osim porodica i prijatelja poginulih, okrenuti svoj svakodnevici bez izvučenih pouka!

Zato, slava žrtvama, nama većni sram!