„PARADA PONOSA“ TEMA LETA BROJ JEDAN

Pravo, dužnost i odgovornost - zaboravljene kategorije!

                Kako nam leto ne bi bilo dosadno, stiže jašući na krhkoj Jovanči naš čuveni super-gradonačelnik i još uvek poslanik Dragan Marković Palma i preti žirafskim ugrizom onima koji nisu poslušni. Junak je on veliki - ženi mlade na romantičnim večerama, 3000 eura daje za brak, putovanje u Grčku i kola, ali avaj, ne vredi, priča se da se onako debeljuškast sviđa momcima. Eto, zato i sami znate da je kod nas uvek neka graja, uvek neki cirkus, često i potpuno „novi“ i moderni, u toku sa svetskim zbivanjima i trendovima. Kao i sve prethodne potrebe za javnim marširanjem na ulici, po drugi put uvezena i lako ukorenjena u našim dnevnimo-političkim zbivanjima, obeležena je istim ciljem - obezbeđivanjem osnovnih ljudskih prava. Stiže nam nova „Parada ponosa“.

Jovanča s gradonačelnikom Palmom

                Dugo je priča o seksualnim slobodama u Srbiji tinjala ispod površine, pomaljala se po budžacima i ćoškovima i na kraju udarila pravo u centar donošenjem Zakona o zabrani diskriminacije. Patrijarhalno srpsko društvo nije moglo da veruje da takav preobražaj može da se dogodi preko noći, a čudo je iz dana u dan postajalo sve veće. Bože moj, od gorepomenutog Zakona do prve „zakonite“ šetnje, prošlo je suviše malo vremena, a prosečan građanin ove zemlje koji se još trudi da neguje porodične vrednosti zabezeknuto je stajao u strani neverujući svojim očima da se ulicama glavnog grada šetaju oni „duginih“ boja. I opet taj isti građanin teško prihvata da i ti ljudi koje on naziva socijalno devijantnim (u smislu za njega društveno prihvatljivim u Srbiji) ima jednaka prava kao i on i da mu je dozvoljeno da javno iznosi mišljenje i prisustvuje slobodno okupljanjima bilo koje društvene grupe koja nepodriva državnu bezbednost. Dakle, svako mora da uživa jednaka prava u Srbiji bez obzira na svoj pol, nacionalnost, boju kože, socijalni status, godine... pa tako i seksualnu orijentaciju.
                   Ipak, prošle 2010. prisustvovali smo teškom nasilju na ulicama Beograda. Poznato je da nijedan okupljeni na „Paradi ponosa“ nije bio povređen, prvenstveno zbog dobro obavljenog posla pripadnika policije, međutim izgrednici su bili upravo sa one većinske strane, strane koja je bila protiv održavanja LGBT skupova, odlučne da ne prihvati narušavanje srpske patrijarhalnosti i dosadašnjeg sistema vrednosti u državi u kojoj živimo. I na posletku se ispostavilo da umesto dijaloga koji su trebali da povedu patrijarhalni intelektualci, političari i verski velikodostojnici, na ulici mladi huligani batinom su uterivali strah u kosti svim građanima, a ponajmanje okupljenim na „Paradi“, jer su oni žurkali u zatvorenom prostori pod budnim okom beogradske Žandarmerije . Porazbijan je bio strogi centar glavnog grada, povređeni policajci, šteta beše oko milion evra, da bi je na kraju nadoknadili poreski obveznici ove zemlje! E ovde treba da se zapitamo, da li oni koji lupaju i batinaju smeju to da rade i zašto se ne zaustavljaju na vreme! Čija je dužnost da brine o našoj kolektivnoj bezbednosti, a čija dužnost da se uzdrži od rušilačkih pohoda ka manjini koja evidentno postoji u Srbiji.

"Možemo zajedno" - ali mnogo odgovornije sa svih strani

                  No, poslednja stvar nije zaključak, nego priča o odgovornosti, jer upravo ona označava završnu bit „svetog trojstvo – pravo, dužnosti i odgovornost“. Pitam se da li organizatori „Parade“ prihvataju odgovornost za prouzrokovanje negativne reakcije u većinskom srpskom društvu? Marširanje po svaku cenu, makar uštrb i negativne slike o celom pokretu i velike materijalne štete, ne predstavlja odgovornost prema sistemu od kojeg se traži zaštita. Odgovorno bi bilo organizovanja masovnih poduhvata u pravcu većine (davanje krvi, kupovine i prikupljanja lekova, hrane, odeće za siromašne na Kosovu, kupovina mamografa...) i obezbeđivanja shvatanja na taj način da su svi ljudi jednaki i da šta radimo u privatnosti naših života opšte nije bitno. Takođe, neodgovorna je država (političari i državni vrh) što dopuštaju ugrožavanje i pokušaje ugrožavanja imovine i života ljudi, ali i huligani koji svesno žele da uništavaju privatnu svojinu i linčuju druge individue! Neverujem da je iko neodgovornim ponašanjem uspeo da dobije bitku za ljudska prava. Niti će! Deluje mi mučno, kad se viče pravo, pravo, a zaboravljaju dužnost i odgovornost!
                 Ne sumnjam da će „Parade“ opet biti! Ali, želeo bih ovim putem da podsetim sve, državu, paradare i huligane da cela priča podseća na prošlogodišnje događaje. Ne bi se prijatno osećao da vidim iste scene nasilja na ulicama Beograda, no sve vodi ka tome. Ponovi li se sve opet, budite sigurni da ćete svi plaćati štetu i ne samo materijalnu nego i nematerijalnu u smislu novog srozavanja ugleda zemlje u kojoj živimo! Bez društvenog dijaloga nema napred, zato sedajte za sto i pametnije i mudrije uzburkanu situaciju primirite i pronađite kvalitetnije puteve za razvoj srpskog društva, a ovaj izabrani put neodgovornosti, prepustite zaboravu jednom za svagda!