Demokratska Srbija: Aktuelne predizborne radnje
Srpska pravda – apsurd regionalnog modela
Setih se danas Koštunice! Beše 2000. godina i osoba koju smo tada „jedino“ mogli da pogledamo u oči je posle beogradskih 5. oktobarskih nemira suvereno kročila u studio novog, s brda, s dola, skrpljenog RTS-a. Novi predsednik obećao nam je da ćemo od tog trenutka, pa na dalje, da živimo u dosadnoj Srbiji, zemlji u kojoj nas vesti neće šokirati i terati da šakom lekova spuštamo previsoki krvni ili ma koji drugi (životni) pritisak!
No, kao što vam je svima jasno, prethodnih deset godina donele su nam događaje koji su, čak, i produbili neizvesnost sopstvene egzistencije, ali i ugrozile opstanak novih, ovovekovnih, demokratskih tekovina, pa čak i suverenosti i teritorijalne nedeljivosti srpske države. Izborne godine dolazile su i odlazile, padala su velika obećanja (1000 Eura), ali i teške reči među političkim suparnicima, da bi se na kraju formirale nezamislive koalicije stranaka rešenih da u jednom danu odbace žigosanu prošlost. Kada će već jednom na dnevni red da dođe ta dosadna Srbija, mirna, blagonaklona prema sopstvenom građanstvu i društveno-ekonomski uobličena? Čini se da skoro neće! Ne zato što se u nekim sferama društvenog života ne oseća korak napred, nego zbog toga što su politički krugovi vidno uznemireni! Stiže nam nova trka za poslaničkim mandatima (skupština na svim nivoima vlasti), veoma brzo! Svi su u niskom startu, čeka se signalni pucanj! A tada, nastaće svima već poznata izborna tarapana!
Moguće je da će okidač da bude inicijativa Ujedinjenih regiona Srbije, o pravednoj regionalizaciji Srbije i obezbeđivanju adekvatnih finansijskih sredstava lokalnim samoupravama. Lepo je Mlađan Dinkić obrazložio ideju u gostovanju u vestima B92, poentirajući činjenicom da i male opštine moraju da imaju jednake šanse u ekonomskom takmičenju sa Beogradom. Ipak, načinio je, možda kao i prethodnih puta kada je pred izbore ulazio u velike projekte, malu grešku u koracima. Odjednom je zaboravio važnost smanjivanja javnog duga Srbije. Ajde de, možda je i odluka fiskalnog saveta politička, ali MMF, sa kojim je i on pregovarao, sigurno ne zanimaju srpska društveno-politička previranja! Ugrožavanjem makro-ekonomske stabilnosti naudiće svima u želji da “pomogne“ lokalu, ali ne smemo biti previše naivni i G17 i regionalnim partijama okupljenim oko nje! Ako se odbije predlog, ide se na izbore.
Javni dug je visio prosvetarima, zdravstvenim radnicima i policiji kao omča oko vrata! Štrajkovali jesu (sasvim opravdano), bunili se i na kraju dobili mrvice, jer tobože nije moglo više, jer para nema! Ostali delovi državne uprave s protestima nepobitno stoje u redu. Grčka je najbolji primer zašto je Dinkićev predlog u ovom obliku loš! Povećanje javne potrošnje i zaduživanje ne sumnjivo bi doneli napredak srpskom društvu kroz povećanje životnog standarda, razvoj infrastrukture i lokalnog upražnjavanja ogoljenih opštinskih nadležnosti, ali bi upravni sistem u Srbiji doživeo kolaps. Bili bi bogati kao Grci, a država bi nam se urušila i bankrotirala, jer ljudi ne bi radili za nju dzabe! A istina je da će novca biti manje, ako se Republika odrekne poreza na zarade, kao što URS predlaže!
Potrebna nam je ravnoteža, balans različtih konsktruktivnih predloga, kako bi sistem (kakav – takav, naš je) zadržali na nogama. Rešenje bi bilo u sistematskoj i adekvatnoj preraspodeli bruto društvenog proizvoda, kako važne društvena delatnost ne bi propadale na uštrb jedne (verujem idejno solidne) inicijative! Kako je predloženo sada, odaje se utisak da je reč o još jednom neplanskom i do kraja neosmišljenom predlogu, u javnu arenu bačenom radi glasača, a ne radi istinskog napretka! Ako želite razvoj, a nemam razloga da sumnjam da je suprotno, krajnje je vreme da problemima sistematski pristupite. Lečenjem jednog organa na račun celog organizma dovešće, nažalost, do smrti srpsku državnu organizaciju! Kompromis u ovom trenutku bi bio prolongiranje ovog pitanja, dok se hitno ne osmisle planovi za uređenje ostalih društveno važnih delatnosti! Tek onda dodeljujte finansiranje po potrebi! Mislim da nikom od običnih građana demokratske Srbije povratak u plemensku zajednicu nije mio, zato molim vas gledajte u budućnost dalekosežnije!
Нема коментара:
Постави коментар