DEMOKRATSKA SRBIJA: LEČIMO LI KOMPLEKS GUBITNIKA?

Vikni Nole! Mi biramo šampione!

Novak Đoković podiže pehar pobednika Vimbldona

I eto! Minula nedelja bila je trenutak uspeha jednog od nas, „običnog“, mladog čoveka koji je ponikao u okruženju u kojem svi mi životarimo. Delovalo je tako jednostavno, graciozno i po najviše lepo! Vrhunac sportskog dostignuća, njegovo ime ispred svih solidnih, dobrih i veličanstvenih – jedan je Novak Đoković! Postao je simbol trijumfa rada, istrajnosti i lične požrtvovanosti na putu ispunjavanja sopstvenog cilja kroz samokontrolu i kritičnost prema sebi! Istrajao je Nole, prevazišao nedostatke koje je prepoznao, napravio odlučujuće korake kako bi sebe unapredio i zaslužno seo na tron „belog“ sporta. Sada nema boljeg od njega, ni spremnijeg fizički ili psihički, a boga mi ni preciznijeg na terenu. Nadal, Federer, Marej sigurno začuđeno posmatraju ovogodišnju tenisku sezonu i posle velike prašine nastale na teniskim terenima Vimbldona analiziraju srpskog „supermena“ koji ih je isprašio gde god je stigao i mogao.

Pehar je Đoković podigao visoko, za ravnih 110 godina njegove tradicije, ispunivši i poslednji dečački san, osvetlavši obraz svih građana Srbije koji su ljubitelji sporta, a čini se i šire od toga. Posle prelepog dočeka ispred Narodne Skupštine u Beogradu, 100.000 ljudi koji su se sjatili da dočekaju šampiona i mnoštva njih uz tv ekrane, ostao je osećaj ponosa i dike, što je zbog uspeha jednog Srbina cela nacija konačno podigla glavu!

Dugo je o nama vlada zao glas! Obeleženi smo, žigosani zbog dela i reči na koje mi kao obični i civilizovani ljudi nismo mogli da utičemo. Ćutali smo u mraku dok su ispredali bajke o „divljacima“ s Balkana. Nedoživljavam sebe, ljude u mom okruženju, stotine hiljada koje su pratile Noletove uspehe i dočekivali ga verno kao rođenog, kao gubitnike. Nažalost, pogrešni lideri, još pogrešnije ideje i medijske mašinerije učinile su nas da se često tako osetimo! Beše i neka, Čelsi, zaboravih kako se preziva – no, ona je toliko daleka i nebita, ali je dokaz naših frustracija po ovom pitanju. 

Slavlje u Srbiji posle trijumfa Đokovića

Jasno je kao dan! Srbija obožava pobednike, junake koji ličnom snagom, energijom i zalaganjem pokazuju ono najbolje što osoba može da pruži. Đokovićeva „kvaka“ je ta, što on trijumfe u svojoj profesiji postiže javno pred objektivima i kamerama. Zato je on primer, a svakodnevni junaci učitelji, lekari, ekonomisti, zidari, trgovci, policajci... su ti koji su slični njemu, željni afirmacije, uspeha i privrženi svom zanimanju, koja su svaka na svoj način korisna za njihov život i napredak, ali pre svega razvoj svih nas i društva u celini. Kada shvatimo, da možemo svi da budemo pobednici, ako se „reketa“ uhvatimo mladih ruku, serviramo sve jače i preciznije, reterniramo dublje i ubojitije i pogađamo vinere nalik Noletu, tada ćemo ostvariti prvi preduslov da izgradimo sebe i sopstveno okruženje u pobedičkom dekoru!

Puno je onih koji žele u ovom trenutku da se ogrebu za malo Noletove slave, ali ono što me najviše ljuti je što to u poslednje vreme najviše rade političari. Nema šta, njima je očigledno korisno da se sjate uz već legendarnog sportistu i možda uštinu koji poen kod Đokovićevih obožavalaca. Ipak, nema ničeg ružnijeg, od politike koja se meša u sport. To je formula koja vodi njegovoj propasti. Finalni skor: gejm, set i izgubljen meč profesionalnog sporta. Priznajem da mi je prijala Noletova reakcija na konstataciju novinara da je predsednik Srbije rekao da bi mu momentalno prepustio pravo da vodi državu. Svetski teniski broj jedan se samo spontano nasmejao znajući da je za njega najbolje da se drži onoga što najbolje radi. I ta reakcija nije začuđujuća, zato što je tokom svoje karijere prepoznavao idealne puteve ličnog razvoja i napretka.

Poruka je jasna, političari dalje od Đokovića! Vi pronađite vaš idealan put za izvlačenje ove zemlje i njenih građana iz bede i nemaštine, a jedino što vam je dozvoljeno je da iskoristite Novakov model – mukotrpna istrajnost u ispunjavanju pametno smišljenih planova. Tada ćete pokupiti prave plodove svog rada, pa i možda uspeti da okupite 100.000 ljudi ispred Skupštine. Do tada, vi, politički lideri, i mi, obični građani Srbije, treba puno da radimo kako bi smo konačno postali pobednici, a ne samo oni koji se kite tuđim perjem! Zato, hvala Nole na primeru, obećavam u ime demokratske Srbije da će i obični građani da trijumfuju, ali ovog puta u tvoje ime!