HAŠKI TRIBUNAL KAO SRPSKA ENIGMA
I bi Ratko Mladić!
 |
| Ratko Mladić |
Nesvakidašnja vest uzdrmala je srpsku državu i društvo do temelja! Dugogodišnji haški begunac i optuženik za genocid i ratne zločine Ratko Mladić završio je svoju ratnu i skrivačku epizodu. Do trenutka spektakularno objavljenog hapšenja od strane predsednika Srbije Borisa Tadića i akcije srpskih bezbednosnih snaga prošlo je 15 godina, čini se da će "Pravda" konačno na svoj tas da stavi dela koja je najviši vojni zapovednik srpskih snaga u Bosni naredio i sproveo u surovu stvarnost, dok svetski mediji odjekuju skupa u pozitivnom tonu prenoseći mišljenja političara i analitičara koji Srbiji obećavaju i obrazlažu otvorena vrata i neviđene evropske i svetske perspektive! Ipak, kao i u svim temama do sada, realnost posle ovakvog poteza srpskih vlasti nije tako jednostavna. Čak bi se moglo reći da ovakva situacija u svakom smislu oslikava složenosti koje se manifestuju u društveno-političkom svetlu naše zemlje.
Proces koji je doveo do lišenja slobode najtraženijeg evropskog begunca podseća pomalo na biblijske priče. Prvog dana svevišnji stvorio je zemlju i nebo, narednih dana more, biljke i životinje, a naposletku došao je i trenutak za rođenje prvog čoveka kao najsloženije božanske aktivnosti. Poslednji, sedmi dan, beše dan za pošteni odmor od mukotrpnog posla.
Neverovatna sličnost sa srpskim izdanjem svetskog bestselera moglo bi se reći. Prvog dana rođen je sukob u kojem je počela da se piše neslavna i krvava balkanska saga, dok narednog dana bi stvoren Haški tribunal. Ono što je simptomatično da ga nije stvorilo nijedno uzvišeno biće, nego "velika svetska braća" koja su rešila da odbrane poredak univerzalnih ljudskih prava i sloboda i demokratije. Kao što sam i ranije spominjao da nije stvoren ne bi bilo ni stvarnog pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, koliko god njegova aktivnost delovala nepravedno i pravno, institucijski neosnovano.
Ostalih dana nove balkanske, velikobratske tvorevine borile su se za opstanak rešavajući svoje previše složene društveno-političke, ekonomske i egzistencijalne aktuelnosti. Međutim, sve vreme kao najviša prepreka regionalnim i evropskim integracijama i saradnji stajala je potreba za isporučivanjem optuženika za ratna zlodela. Hiljadu puta smo čuli da nema Evrope, fondova i sporazuma bez kvalitetne saradnje sa "najvišom balkanskom sudskom institucijom"! Haški tužioci i njihovi izveštaji visili su iznad glava običnih ljudi, apatičnih građana koji nisu mogli da veruju da njihov napredak i razvoj zavisi od velikih heroja rata, osoba spremnih da čitave nacije drže kao zatočenike?!
I dođe taj sedmi dan! Ali tog dana se niko nije odmarao. Tog dana "velika braća" i Tadić, kao kopija Obame i Buša (naglašavam samo kopija), rekoše: "I bi Mladić! Imamo ga! Naš je!
Slažem se da se odlične prilike otvaraju pred našom apatičnom demokratskom Srbijom, zemljom nezaposlenih, armijom beznadežnih i nezainteresovanih. Da, da... Postaćemo kandidati za EU, poćićemo putem pregovora, postaćemo naposletku i članovi famoznog evropskog konglomerata. Ono što boli, kao i uvek, je što se činjenice izvrću u korist političkih interesea, jer, pobogu, i izbori su tu za godinu dana manje ili više, zavisno od toga koliko budemo štrajkovali, pa čak i glađu. Pre mesec dana dolijao je Bin Laden, dok je Obamina administracija i velik broj analitičara komentarisao kako to nema nikakve veze sa predstojećom trkom za novi predsednički mandat. Nepoverljiv sam prema našem predsedniku Tadiću koji nevešto brani istu poziciju u "slučaju Mladić". Sve za koji procenat glasova, koji mandat u Skupštini (republičkoj, pokrajinskoj ili lokalnoj, nebitno) i tabletu za amneziju građanskoj Srbiji, jer pad životnog standarda i beda (gde se gube dragoceni poeni) predstavljaju prevelik zalogaj za nesistematičnu i neorganizovanu politiku aktuelne vlasti. Zaboravih da kažem da ni opozicija nije ništa bolja, jer je, možda, i mene savladao opijat zvan "Mladić i EU"?!
Pravo je pitanje da li je Evropa jedina perspektiva (tema za potpuno drugi tekst) ili možemo priču o Mladiću pogledati iz pravog vrednosnog ugla? Ispravna pozicija u ovom trenutku je staložena konstatacija da osoba optužena za razne gnusne poduhvate neminovno odlazi u Hag i da, kao nevina osoba dok se ne dokaže suprotno, izloži svoju odbranu. Dokaza i činjenica, koje su već istorijske, ima dosta, tako da će i haška tužba da radi prekovremeno. Najvažnije, po meni, od svega je da na kraju porodice žrtava nađu pravu satisfakciju (iako je nju skoro nemoguće postići u današnjim civilizacijskim merilima), a ostali pojedinci prihvate (oni koji već nisu) da je Balkan bio poprište teških zločina i da su ih činile sve strane. Ultimativno je da svi koji su zverstva činili završe iza rešetaka.
Pozivam vas da ne budete obmanuti spektakularnim vestima i da ne zaboravite pravu suštinu, a ona je sveopšte međunacionalno pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije! Sve ostalo je demagogija spremljena u kuhinji "sve za rast političkih rejtinga"!
Proces koji je doveo do lišenja slobode najtraženijeg evropskog begunca podseća pomalo na biblijske priče. Prvog dana svevišnji stvorio je zemlju i nebo, narednih dana more, biljke i životinje, a naposletku došao je i trenutak za rođenje prvog čoveka kao najsloženije božanske aktivnosti. Poslednji, sedmi dan, beše dan za pošteni odmor od mukotrpnog posla.
Neverovatna sličnost sa srpskim izdanjem svetskog bestselera moglo bi se reći. Prvog dana rođen je sukob u kojem je počela da se piše neslavna i krvava balkanska saga, dok narednog dana bi stvoren Haški tribunal. Ono što je simptomatično da ga nije stvorilo nijedno uzvišeno biće, nego "velika svetska braća" koja su rešila da odbrane poredak univerzalnih ljudskih prava i sloboda i demokratije. Kao što sam i ranije spominjao da nije stvoren ne bi bilo ni stvarnog pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije, koliko god njegova aktivnost delovala nepravedno i pravno, institucijski neosnovano.
Ostalih dana nove balkanske, velikobratske tvorevine borile su se za opstanak rešavajući svoje previše složene društveno-političke, ekonomske i egzistencijalne aktuelnosti. Međutim, sve vreme kao najviša prepreka regionalnim i evropskim integracijama i saradnji stajala je potreba za isporučivanjem optuženika za ratna zlodela. Hiljadu puta smo čuli da nema Evrope, fondova i sporazuma bez kvalitetne saradnje sa "najvišom balkanskom sudskom institucijom"! Haški tužioci i njihovi izveštaji visili su iznad glava običnih ljudi, apatičnih građana koji nisu mogli da veruju da njihov napredak i razvoj zavisi od velikih heroja rata, osoba spremnih da čitave nacije drže kao zatočenike?!
I dođe taj sedmi dan! Ali tog dana se niko nije odmarao. Tog dana "velika braća" i Tadić, kao kopija Obame i Buša (naglašavam samo kopija), rekoše: "I bi Mladić! Imamo ga! Naš je!
Slažem se da se odlične prilike otvaraju pred našom apatičnom demokratskom Srbijom, zemljom nezaposlenih, armijom beznadežnih i nezainteresovanih. Da, da... Postaćemo kandidati za EU, poćićemo putem pregovora, postaćemo naposletku i članovi famoznog evropskog konglomerata. Ono što boli, kao i uvek, je što se činjenice izvrću u korist političkih interesea, jer, pobogu, i izbori su tu za godinu dana manje ili više, zavisno od toga koliko budemo štrajkovali, pa čak i glađu. Pre mesec dana dolijao je Bin Laden, dok je Obamina administracija i velik broj analitičara komentarisao kako to nema nikakve veze sa predstojećom trkom za novi predsednički mandat. Nepoverljiv sam prema našem predsedniku Tadiću koji nevešto brani istu poziciju u "slučaju Mladić". Sve za koji procenat glasova, koji mandat u Skupštini (republičkoj, pokrajinskoj ili lokalnoj, nebitno) i tabletu za amneziju građanskoj Srbiji, jer pad životnog standarda i beda (gde se gube dragoceni poeni) predstavljaju prevelik zalogaj za nesistematičnu i neorganizovanu politiku aktuelne vlasti. Zaboravih da kažem da ni opozicija nije ništa bolja, jer je, možda, i mene savladao opijat zvan "Mladić i EU"?!
Pravo je pitanje da li je Evropa jedina perspektiva (tema za potpuno drugi tekst) ili možemo priču o Mladiću pogledati iz pravog vrednosnog ugla? Ispravna pozicija u ovom trenutku je staložena konstatacija da osoba optužena za razne gnusne poduhvate neminovno odlazi u Hag i da, kao nevina osoba dok se ne dokaže suprotno, izloži svoju odbranu. Dokaza i činjenica, koje su već istorijske, ima dosta, tako da će i haška tužba da radi prekovremeno. Najvažnije, po meni, od svega je da na kraju porodice žrtava nađu pravu satisfakciju (iako je nju skoro nemoguće postići u današnjim civilizacijskim merilima), a ostali pojedinci prihvate (oni koji već nisu) da je Balkan bio poprište teških zločina i da su ih činile sve strane. Ultimativno je da svi koji su zverstva činili završe iza rešetaka.
Pozivam vas da ne budete obmanuti spektakularnim vestima i da ne zaboravite pravu suštinu, a ona je sveopšte međunacionalno pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije! Sve ostalo je demagogija spremljena u kuhinji "sve za rast političkih rejtinga"!
Нема коментара:
Постави коментар