Bori se lave, i David je pobedio Golijata!
 |
| Protest kosovskih Srba pod budnim okom američke vojske |
Za vreme antičke rimske države postojala je fraza da "svi putevi vode u Rim". To je bila onovremenska istina koja je oslikavala činjenicu da je Rim bio centar sveta u političkom, ekonomskom i civilizacijskom smislu. Istorijski posmatrano, Rim je tada bio jedan od bitnijih (ako ne i najbitniji) stecišta moći i progresivnog ljudskog razvoja. Ipak, ako zaobiđemo suviše globalni aspekt i vratimo se u današnjicu, moramo da kažemo da mimo kosmpolitskog pogleda na svet koji postaje sve izraženiji (globalizacija, Evropska Unija) i dalje osnovno polje za individalni izražaj predstavlja domen nacionalnog. Nacionalizam u svojoj izvornoj formi, a ne pežorativnoj koju je stekao tokom 90-tih godina ili doba komunizma u bivšoj Jugoslaviji, predstavlja ideologiju koji postavlja naciju, odnosno etničku zajednicu za osnovu ljudskog i društvenog života i koji održanju iste daje prednost nad bilo kojim drugim političkim i društvenim principima. U tom smislu srpski Rim moglo bi da bude Kosovo i Metohija, kao mesto koje je od izrazite istorijske važnosti kao kolevka nacije.
Elem, sadašnja situacija u vezi sa Kosovom i srpskim nasleđem i identitetom malo koga u Srbiji može da ostavi ravnodušnim. Posle NATO bombardovanja 1999. godine, međunarodnog protektorata i jednostranog proglašenja nezavisnosti od strane kosovskih Albanaca, javno mnjenje i politički lideri ne mogu da se liše osećaja poraženosti. Negativne vesti ređale su se kao na traci, a pogrom nad Srbima 2004. godine i sudska odluka iz Haga koja je opravdala nelegalnu secesiju ostavile su bljutav ukus u ustima nemih posmatrača iz Srbije, ali i manjinskih Srba na teritoriji Kosova. Zalaganje države koje je bilo u vidu usporavanja već započetih političkih procesa kosovskog osamostaljenja nisu obezbedili zadovoljavajući efekat, a ni građanima koji žive dole, a prihvataju Beograd za glavni grad, nije popravljen životni standard i omoguđeno demokratsko izražavanje slobodne volje i uživanje drugih osnovnih ljudskih prava.
 |
| Protest kosovskih Albanaca |
Albanska većina trlja ruke, jer se čini da je zadovoljna postignutim napretkom u dostizanju svojih ideala uz pomoć velikih svetskih sila (SAD i velike države Evrospke Unije). U njihovim očima nezavisnost je već postignuta, veliki broj država je priznao njihovu državnost, te su krenuli da realizuju svoja dugogodišnja lokalna, politička i ekonomska stremljenja. Čovek bi rekao sve što su poželeli 70-tih (i ranije) ostvarili su! S te pozicije, strane koja sebe doživljava kao apsolutnog pobednika, dolazi i njihova snaga u daljnjem odnosu prema "sopstvenim" građanima, Srbiji i konačno prema čitavom svetu. A neoboriva činjenica je da na Kosovu vlada beda, nemaština i međunacionalna mržnja...
Nažalost, nesrećna balkanska saga se nastavlja i dalje. Neverovatno je koliko je nekim državama teško da priznaju manjkavosti sopstvene politike. U nekim trenucima. kada su njihove pozicije uzdrmane, visok zid ćutnje diže se kao zaštita od strašne realnosti. Sumnje na trgovinu ljudskim organima nealbanskog stanovništva, organizovan kriminal i ultimativno o Kosovu kao evropskom bastionu međunarodnog terorizma, tako se otaljavaju, zataškavaju i pokušavaju da se zaborave. Čisto dok ne prođu! Najlakše je gurnuti probleme pod tepih, prepustiti odgovornost drugima i na kraju okrenuti list kao da se ništa nije dogodilo.
Ne bih voleo da sam u poziciji sadašnjih vlasti u Beogradu. Zamršena kosovska problematika (teško ju je predstaviti u jednom tekstu) predstavlja vruć krompir, koji srpska administracija iz ruke u ruku prebacuje već dugi niz godina. S obzirom da se približava dan kada će i Srbija da pristupi Evropskoj Uniji, iako već dugo kuca na njena vrata, ovdašnjim liderima prezentovan je jasan stav da ako se želi u EU ova istorijska zaostavština mora hitno da se zaleči. I kako dalje da postupi demokratska Srbija? Šekspirovski biti ili ne biti Srba na Kosovu, dovodi nas do očaja, jer racionalno primećujemo da treba da napustimo začarani krug i da konačno prelomimo... A šta je rešenje?
Nažalost, nesrećna balkanska saga se nastavlja i dalje. Neverovatno je koliko je nekim državama teško da priznaju manjkavosti sopstvene politike. U nekim trenucima. kada su njihove pozicije uzdrmane, visok zid ćutnje diže se kao zaštita od strašne realnosti. Sumnje na trgovinu ljudskim organima nealbanskog stanovništva, organizovan kriminal i ultimativno o Kosovu kao evropskom bastionu međunarodnog terorizma, tako se otaljavaju, zataškavaju i pokušavaju da se zaborave. Čisto dok ne prođu! Najlakše je gurnuti probleme pod tepih, prepustiti odgovornost drugima i na kraju okrenuti list kao da se ništa nije dogodilo.
Ne bih voleo da sam u poziciji sadašnjih vlasti u Beogradu. Zamršena kosovska problematika (teško ju je predstaviti u jednom tekstu) predstavlja vruć krompir, koji srpska administracija iz ruke u ruku prebacuje već dugi niz godina. S obzirom da se približava dan kada će i Srbija da pristupi Evropskoj Uniji, iako već dugo kuca na njena vrata, ovdašnjim liderima prezentovan je jasan stav da ako se želi u EU ova istorijska zaostavština mora hitno da se zaleči. I kako dalje da postupi demokratska Srbija? Šekspirovski biti ili ne biti Srba na Kosovu, dovodi nas do očaja, jer racionalno primećujemo da treba da napustimo začarani krug i da konačno prelomimo... A šta je rešenje?
 |
| Sam u bari punoj krokodila - Borislav Stefanović |
U političkom smislu mlad, ali već prekaljan, direktor Ministarstva inostranih poslova Republike Srbije Borislav Stefanović gurnut je u vatru kao kvalitetan pregovarač i poslednje zrno nade aktuelne vladajuće struje u Beogradu. Ali kakve nade? Celi establišment predvođen predsednikom Borisom Tadićem zna da se u ovom slučaju samo traži takozvana "izlazna" strategija. Samo da građani Srbije budu zadovoljni, a oni pokušaju da prevaziđu ogromnu prepreku do sledećeg mandata. Pohvalna je jedna stvar, konačno se razgovara o problemima ljudi koji žive na severnom i južnom Kosovu. Jasno sam naglasio tu podelu, jer na samom Kosovu vlada takva atmosfera podeljenog društva. Neće ni Srbi ni Albanci da žive bolje od dnevne politike i usta punih istorije i nacionalizma, nego od suživota i prevashodno boljeg ekonomskog standarda. Nadam se da Stefanović razmišlja samo u tom pravcu, jer će inače, a deluje kao da je taj scenario već ispisan, poslužiti kao pion, kao sredstvo kojim će glavešine obrisati odgovornost, a njega na kraju baciti u ponor. Bori se lave Stefanoviću, jer i David je pobedio Golijata!
Naposletku sećam se da se jednom prilikom mladi novinar iz Srbije suočio sa sličnim pitanjem publike učestvujući na panelu nacionalnog i religijskog pomirenja na Balkanu u Filadelfiji. Ono je bilo konkretnije i upućivalo je na trenutak kada će međunarodne trupe napustiti južnu srpsku pokrajinu. Iznenađen jednostavnim pitanjem o kompleksnoj problematici, neovlašćen i krajnje neinteresantan u celoj priči, rekao je:
" Međunarodne snage će da napuste Kosovo u onom trenutku kada komšije prestanu da se gledaju kroz nišan preko plota, kada budu pili kafu zajedno bez obzira na etničku pripadnost, mirno mogli da obezbede blagostanje svojoj porodici i sebi, obiđu grobove svojih predaka i ushićeno, bez straha, pristupe molitvi u svojoj crkvi!" I dodao: "Bezbednost pružena oklopom transportera je maska, surova stvarnost nalazi se u spoljašnjosti."
Ostaviću vas sa tom misli i dodati da su za dijalog potrebne dve strane, iskrene i spremne da običnim ljudima obezbede prosperitet i napredak. Njihov boljitak predstavlja rešenje, a ne razmišljanja o politici i nacionalizmu.
Naposletku sećam se da se jednom prilikom mladi novinar iz Srbije suočio sa sličnim pitanjem publike učestvujući na panelu nacionalnog i religijskog pomirenja na Balkanu u Filadelfiji. Ono je bilo konkretnije i upućivalo je na trenutak kada će međunarodne trupe napustiti južnu srpsku pokrajinu. Iznenađen jednostavnim pitanjem o kompleksnoj problematici, neovlašćen i krajnje neinteresantan u celoj priči, rekao je:
" Međunarodne snage će da napuste Kosovo u onom trenutku kada komšije prestanu da se gledaju kroz nišan preko plota, kada budu pili kafu zajedno bez obzira na etničku pripadnost, mirno mogli da obezbede blagostanje svojoj porodici i sebi, obiđu grobove svojih predaka i ushićeno, bez straha, pristupe molitvi u svojoj crkvi!" I dodao: "Bezbednost pružena oklopom transportera je maska, surova stvarnost nalazi se u spoljašnjosti."
Ostaviću vas sa tom misli i dodati da su za dijalog potrebne dve strane, iskrene i spremne da običnim ljudima obezbede prosperitet i napredak. Njihov boljitak predstavlja rešenje, a ne razmišljanja o politici i nacionalizmu.
5 коментара:
wow,, Great bLOG i visit.. Love tHe post.
visiT please,,
http://el-janhreview.blogspot.com/
"za dijalog su potrebne dve strane, iskrene i spremne da običnim ljudima obezbede prosperitet i napredak"
Veoma je očigldno da zvanični Beograd predlaže stalno nova rešenja dok druga strana ćuti i nema nikakvih ideja...nekako se čini da je gospođa "Nebitna", poslata tamo radi reda jer joj je tata (SAD) čisto tako naredio, a da sama priča o dijalogu je ustvari da se nama zamagle oči...realno je da u narednih par godina Srbija postane punopravni član EU a do tada ajte da odugolovačimo ovaj dijalog do tog trenutka, jer će tada morati da nas priznaju...Pitam se samo dokle cemo samo mi da pravimo ustupke drugim zemljama koje su i po veličini i iz ugla interesa velikih sila mnogo manje od nas, mi vecito razumemo tuđa stradanja, izvinjavamo se svima, svu odgovornost prebacujemo na nas, kad ono ko iz vedra neba posle 20 godina Gotovina osuđen za masakr nad srpskim življem, Haradinaj organizato prodaju organa ubijenih Srba!!! Gde je sad taj šok u svetskoj javnosti?? Dve nedelje se pricalo po vestima više niko ne pospominje, jos uvek nije formirana istrazna komisija???? Jel se ceka prvo da se ociste svi dokazi, i pobiju svi svedoci, pa da je onda formiraju???Gde je sada brza i efikasna reakcija UN ili Eulexa!!!! Uvek za dijalog ali pošteno, obostrano iskreno i ravnopravno...
Mislim da si opsisao realnost u sferi medjunarodnig odnosa. Nažalost, Srbija je dugo bila loš igrač na svetskoj sceni, neke stvari su zaista učinjene loše, nešto nam je dodato, tako da smo prijateljstva koja smo imali počeli da gubimo.
No, ono što mene zanima, a u cilju konstruktivnog dijaloga, je tvoje mišljenje. Šta učiniti da Srbima i ostalim stanovnicima na Kosovu bude bolje? A da ne pričamo o statusu i kosovoskoj tkz. "nezavisnosti‚", jer moje mišljenje je, a to nije stvar da li sam u pravu ili ne, jeste da se na tom polju malo može uraditi.
Jednostavno, se trebalo početi od najvećeg problema "statusa", jer dok se to ne reši i dok se ne očisti kriminalna banda iz vrha političke strukture kosova, i dok Srbija i ostatak sveta koji su na našoj strani ne priznaju takvo Kosovo kao celovito ili "Južno Kosovo" (kako se sad nove ideje provlače o podeli), odnosno dok Kosovo ne postane član svih relevantnih međunarodnih organizacija i ne očisti se od surovog kriminala, droge i ostalih prljavština kojeg tamo ima baš jako puno...tim ljudima nikada neće biti bolje bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost, jer tamo nece biti stranih investicija, novih radnih mesta, većeg obrta kapital...itd
Zato velike sile koje ih sada brane bi trebale politikom uslovljvanja i pretnji da ih potisnu na konstruktivan dijalog sa nama, da prihvate realnost da ne mogu da dobiju sve a Srbija ništa, da moraju da čine neke ustupke i da se izbore za sebe a ne da se ponašaju kao razmažena deca...treba upotrebiti svu raspoloživu "sedmu silu", da se preokrene razmišljanje tih ljudi, i stavi im se doznanja da je svima u interesu pomirenje, jer bez dobrih međuljutskih odnosa nema ni stabilnosti (2000god u Srbiji 68% stanovništva nije bilo za izručenja haškom tribunalu, danas je isto toliko ZA), prvo treba izvesti pred lice pravde sve koji su činili zločine 90 - tih, onda postaviti nekog lidera koji je polu srbin - polu albanac, koji može da bude i samo pijun ali iskorstiti nekog koga ce narod da ceni i voli a koji ce doprineti zbližavanju stavova, mišljenja, potreba, ocekivanja...oba naroda...i polako mic po mic...ulagati, investirati, zapošljavati ljude obezbeđivati im osnovna sredstva za život...ali sa svih strana posteje razni interesi i koliko bi nekom odgovarao ovakav tok događaja toliko ovom drugom jačem je u interesu da se to ne desi iz ko zna kojih razloga...
Dakle, matične knjige su tema 2 ili tri meseca unazad prilikom pregovora, pa se ni tu nije dogodio kompromis, kada se napravi kompromis oko statusa, problem matičnih knjiga će se rešiti uz "ladno pivo na poluvremenu prijateljske utakmice u znak pomirenja Republike Srbije - Republike Kosova (Južnog Kosova)"
Ne može nikom biti bolje dok se truje narod mržnjom, prvo ih pomiri, pa ih nahrani, operi ih daj im da rade, i zaboraviće vremenom čiji su! A to sve mogu "ovi" koji su ih i "napravili"!
Da li zaista misliš da Srbija može da doprinese rešenju "statusa"? Jedino što bi nam bilo dozvoljeno u ovom trenutku, po mom mišljrnju, je da priznamo Kosovo u celini kao nezavisnu državu. Naravno, to nijedan političar (sem Jovanovića) u Srbiji ne bi učinio jer bi bio označen kao gubitnik, kao onaj koji se odrekao dela svoje teritorije ("kolevke srpstva").
Čini mi se da vlasti i delu opozicije odgovara ova trenutna pat pozicija, jer ne mogu privremeno da odlože finalno izjašnjavanje o, u svetskim krugovima, jedinom dozvoljenom izlazu. Deluje mi da je "podela" Kosova takođe nerealna, jer velike države retko menjaju svoju politiku. Tako da mi i ta priča deluje kao demagogija koju se koristi kao predizborna kampanja u ovom trenutku.
Ipak, do tada valja nešto da se radi. Za mene je frustrirajuće što ljudi dole žive u stravičnim uslovima - minimalni životni standard, ograničena i skoro nepostojeća prava i slobode građana (ovde mislim na Srbe i nealbansko stanovništvo lojalno Beogradu. Tako da sam mišljenja da na ovom polju možemo i moramo ostvariti mnogo više nego na prethodnom.
PS. U svakom slučaju prezdaovoljan sam tvojim komentarima, jer mislim da ovakve dijaloge i u ovakvom demokratskom tonu ne možemo da vidimo na puno mesta u našoj Srbiji.
Постави коментар